Осман бајрактар жени Омербега од Печуја 0001    Вино пију два бега силена 0002    У Печују граду каменоме: 0003    Једно побро беже Омербеже, 0004    А друго је беже Мехмедбеже. 0005    Оби побре хладно пију пиће 0006    А у кули бега Омербега. 0007    Код два бега већ нико не пије, 0008    Већ код сваког дванаест делија, 0009    Они бегом подвиш стоје руке. 0010    Оба бега хладно пију пиће, 0011    Бег Мехмедбег шенли и весело, 0012    А Омербег нујан и зловољан. 0013    Онда беже вели Мехмедбеже: 0014    „Омербеже, мио побратиме! 0015    И до сад смо хладно пили пиће, 0016    Вавик си шенли био па весело, 0017    Што си нујан сада па зловољан?“ 0018    Омербеже своју диже главу: 0019    „Мехмедбеже, мио побратиме, 0020    Лако ј’ теби шенли пити пиће! 0021    Јер кад, побро, билој кули сидеш, 0022    Испред тебе с’ вирна шеће љуба, 0023    А чедо ти с’ уз колино прима; 0024    А вид’, побро, беже Мехмедбеже! 0025    Моја младост у старост окрену, 0026    А ја љубе код оџака нејмам, 0027    А стара ми остарила нане. 0028    Још Бог не до, да свијет промине, 0029    Нико ми нема хлиба укувати, 0030    Вен ја остах, побро, неожењен, 0031    Већ ми младост у старост окрену. 0032    Гди би себи нашо дивичицу, 0033    Ја не могу мајци пријатеља; 0034    Гдје би мајци нашо пријатеља, 0035    Онди за ме нејма дивичице: 0036    Дуга ј’ носа, а пократких коса, 0037    А така је несритна дивојка.“ 0038    Њему беже вели Мехмедбеже: 0039    „Е мој побро, беже Омербеже! 0040    Чудну теби знадем дивичицу. 0041    Врло ј’ липа, анџак на далеко: 0042    Ено је, побро, гори уз Дунаво, 0043    На Дунаву ниже Коморхана, 0044    На широком пољу Пученику. 0045    Има кула Равнар-генерала, 0046    У њег Мара, липа дивичица: 0047    Ено теби липе дивичице! 0048    А у тебе за доста делија, 0049    Могу теби Пученику сићи 0050    Билој кули Равнар-генерала, 0051    Теби, побро, Мару уходити, 0052    А Омербег, тебе оженити.“ 0053    Кад чу беже, тад делије викну: 0054    „Давор мојих дванаес делија! 0055    Ко б’ кидисо, сишо Пученику 0056    Билој кули Равнар-генерала 0057    Уходити Мару Равнареву, 0058    Не би л’ бега оженио свога?“ 0059    А кад чуло дванаес делија, 0060    Све делије ником поникоше, 0061    А у црну земљу погледаше, 0062    Не погледа Осман бајрактару, 0063    Нег подвикну бега Омербега: 0064    „Бег Омербег од нашег Печуја! 0065    Ево ј’ мајка родила јунака. 0066    А сестрица брата одњихала 0067    На чистоме крилу дивојачком. 0068    Који ће ти Пученику сићи, 0069    Теби липу Мару уходити, 0070    Липом Маром тебе оженити.“ 0071    Кад Омербег те разабра ричи: 0072    „Та Османе, од рамена крило! 0073    Ти ми. сине, Пученику не ћеш 0074    Билој кули Равнар-генерала, 0075    Па да би се већ не оженио! 0076    Јер мореш ли упетити вриме: 0077    Кад нам паша учини весеље 0078    На Канижи Хасанпаша Тиро, 0079    Ево нема нег три годинице, 0080    Он сунети два посовца сина, 0081    Па он нишан меће и обдуљу. 0082    Од Печуја коње посидосмо, 0083    Драго дите, на нашу Канижу, 0084    Да гледамо нишан и обдуљу. 0085    Кад сиђосмо под нашу Канижу, 0086    У Канижи конак учинисмо, 0087    А у јутро рано подранисмо 0088    Код сараја Хасанпаше Тире. 0089    Ал се јутру петак пригодио: 0090    Изводе се ати под Канижу, 0091    Да обдуљу трчу под Канижом; 0092    А печујски пукоше топови. 0093    Ми се, бајро, коњма појагмисмо, 0094    Потекосмо под Печуј камени, 0095    Допадосмо до јадног Печуја: 0096    Ал се пуше печујски оџаци, 0097    Кукају старе мајке по сокацих, 0098    Преврћу синке мртве и рањене 0099    По оградах па по башчелуцих. 0100    А ти Осман знадеш бајрактару. 0101    Ми викнусмо на наше тобџије, 0102    А тобџије пале по топових. 0103    Кад пукоше печујски топови, 0104    Мој Османе, и два и три пута, 0105    Ми питамо наших Печујана: 0106    ,Ко удари на Печуј камени?’ 0107    Нами наши Печујани кажу: 0108    ,Удари Иван, дите Равнарево.’ 0109    Ко нам, бајро, ту под Печуј сиде? 0110    Ал нам сиде Хасанпаша Тиро, 0111    А уз њега млади Канижани. 0112    Ко нам, бајро, још под Печуј сиде? 0113    Од Цојлука Делибеговићу. 0114    Ко нам, бајро, још под Печуј сиде? 0115    Од Варада Махмутпаша стари. 0116    Ко нам, бајро, још под Печуј сиде? 0117    Од Будима будимски валија 0118    Хем уз њега силовита војска. 0119    Када нам се сила искупила, 0120    А ми силну подигосмо војску, 0121    Па пређосмо преко Драве хладне, 0122    Окренусмо под Ружару црну. 0123    Док приђосмо на Ружару клету. 0124    Ишли вас дан па сву ноћцу црну, 0125    Спушћасмо се Раби на Клакарско, 0126    А у јутру сиња магла пала 0127    Прико Рабе по Јагодском клету, 0128    Ми кушамо, моје дите драго, 0129    Даде л’ Раба брода на себика: 0130    Даде Раба брода на себика, 0131    А ми хладну Рабу пригазисмо. 0132    Што мли Иван, дите Равнарево, 0133    Да су унђурски ати пошугати, 0134    А јунаке куга поморила, 0135    Да за њим нико не сми на Јагодско: 0136    На Јагодском силу уставио, 0137    А поредо глиде и параде, 0138    А поредо сужње од Печуја, 0139    Разапео шатор на Јагодском, 0140    Сивац му се крај шатора вода. 0141    Устависмо силовиту војску, 0142    Шест стотина прид њоме бајрака, 0143    Онда викну будимски везиру 0144    На име нашег имам-ефендију. 0145    Ефендија ђулбек заучио, 0146    Ви с’ тргосте дица бајрактари. 0147    Од то, бајро, шест стотин бајрака, 0148    Нико теби ујагмит не може, 0149    Мој Османе, ни дорату твоме, 0150    Ти си први муну ујагмио, 0151    Ти си први глиде потргао, 0152    На се с’ први пушке измамио, 0153    Ми остали ударисмо Турци. 0154    Кад види Иван, шта је у нас војске, 0155    Он побиже а на сивцу своме, 0156    Ти си за њим наметно дората, 0157    Ћеро си га низ Јагодско равно, 0158    Мој Османе, три пуна сахата, 0159    Низ Пученик шест пуних сахата 0160    Све до куле Равнар-генерала; 0161    А брз сивац сина Равнарева, 0162    Ти га, бајро, сустигнут не може, 0163    Утече ти Иван на срамоту 0164    На Пученик а у билу кулу, 0165    А ти срдит поврати дората, 0166    Све ти кунеш црногривца свога: 0167    ,Нека те, доре, штета те одхила! 0168    Та да Бог да, ујели те вуци, 0169    Ја те горски одвели хајдуци, 0170    Кад Ивана стигнути не може!’ 0171    Ја те, бајро, шуткам на Јагодском, 0172    Знаш, Османе, моје дите драго! 0173    Онда су те дикле упенгале, 0174    Па су тебе у пенгу ставиле, 0175    Тебе, бајро, и дората твога, 0176    Па ти пута Пученику нејма 0177    Билој кули Равнар-генерала.“ 0178    Кад чу Осман, тад бега подвикну: 0179    „Та Омербег од нашег Печуја! 0180    Ево нејма нег три дана била, 0181    Како сам свога протиро дората 0182    Испод куле Равнар-генерала; 0183    Јер има кула Пилип-генерала 0184    Ниже куле Равнар-генерала, 0185    У њег Јеле, моја јауклија, 0186    Ја јој вавик идем до пенџера. 0187    Ја ћу кули сићи Равнаревој, 0188    Теби липу Мару уходити, 0189    А Омербег, тебе оженити.“ 0190    То му рече, па на ноге клиси, 0191    Па окрену кули и авлији. 0192    Уђе бајро у своју одају, 0193    Па са себе снима ђеисију, 0194    Из сандука другу извадио: 0195    Мор-чакшире, којашин-доламу, 0196    Долами пуца стеже на седмеро, 0197    А утеже буча на прсима. 0198    Над обрву шкрљку позлаћену, 0199    Сва јој стриха златом искаљата, 0200    Више ње се златна круна свитли, 0201    Па пониско ћорду поспуштио 0202    Баш ко носе приморски Шпањури. 0203    Истом с’ Осман спреми бајрактару, 0204    Њему нане у одају ујде, 0205    Сузе проли, а грлом подвикну: 0206    „Нека те, Јеле Пилип-генерала, 0207    Али си мога узмамила сина!“ 0208    Њојзи Осман вели у одаји: 0209    „Куку, моја остарила нане! 0210    Не кун’ мени Јеле дивичице, 0211    Мени је мила, суђена ми била! 0212    Ван ја хоћу Пученику сићи 0213    Билој кули Равнар-генерала, 0214    Уходит ћу Мару Равнареву, 0215    Не би л’ бега нашег оженио, 0216    Омербега од нашег Печуја.“ 0217    А кад чула остарила нане: 0218    „Хај Османе, хаиром ти било!“ 0219    Онда Осман до дората сиде, 0220    Чул обали, а седло навали, 0221    Па по седлу пули рисовину: 0222    Рисовина штитом оптрачита, 0223    На около срмали ширити, 0224    А све из њих тулије од злата, 0225    Из тулија сићани синџири, 0226    А на њима игле позлаћене. 0227    По шпањурску сигура дорина, 0228     О њем пушке виша даничкиње. 0229    Кад бајрактар изведе дорина, 0230    ,Јанлах’ рече, на дората фрци, 0231    Под бајром се дорат покупио. 0232    Појаха га Осман бајрактару 0233    Испод куле бега Омербега, 0234    Гледају га два бега силовна. 0235    Кад га беже види Омербеже, 0236    Сузе проли беже на пенџеру: 0237    „Та Османе, рано до еџела, 0238    Конда тебе већ видити не ћу! 0239    Да сам знао, да ћеш Пученику 0240    А до куле Равнар-генерала, 0241    Ево т’ вира Омербега твога, 0242    Не б’ те посло кули Равнаревој, 0243    Ја да би се већ не оженио.“ 0244    А кад беже чуо Мехмедбеже: 0245    „Муч’ Омербег, ниси женска глава, 0246    Нека иде Осман Пученику!“ 0247    Осман јаше на дорину своме 0248    Вас дуг данак па сву ноћцу црну. 0249    А док Раби на бродове сиде, 0250    Он пригази Рабу воду хладну, 0251    Уз Јагодско окрену дорина. 0252    Осман не ће шехер-Коморхану, 0253    Већ он иде Пученику кули, 0254    Билој кули Равнар-генерала. 0255    Док изајде на Пученик бајро, 0256    Ал Пученик огријало сунце, 0257    Дорат бајру главом заклонио, 0258    Прико њега пињу прибацује, 0259    На сапих му каља рисовину: 0260    Он погледа кули Равнаревој. 0261    Осман млиде, нико га не гледа, 0262    Ал гледа Иван, дите Равнарево. 0263    Кад угледа, тад солдате викну: 0264    „Давор мојих тридесет солдата! 0265    Ето нами Осман-бајрактара 0266    Од Печуја бега печујскога, 0267    Немојте с њиме кавге учинити! 0268    Ви не знате Осман-бајрактара: 0269    Још да вас је тријес на авлији, 0270    Сви би лудо главе погубили. 0271    Већ ћу и ја на авлију сићи, 0272    Обгрнут ћу буча нимачкога, 0273    Под њег мача врћи зеленога, 0274    Приварит ћу Осман-бајрактара, 0275    На авлији мачем ударити.“ 0276    Иван млиде, то нико не чује, 0277    Ал слуша Мара Равнар-генерала. 0278    Намах липа пенгу извадила: 0279    Је ли Осман бега печујскога, 0280    Је ли бајро од Печуја главом, 0281    Је ли дорат Осман-бајрактара. 0282    Пенгу гледа, у бајру погледа: 0283    Ал јој пенга Осман-бајрактара, 0284    Бели је дорат Осман-бајрактара, 0285    Па се Мара бајри побојала. 0286    Кад јој Иван буча обгрнуо, 0287    Под њег мача метно зеленога, 0288    Ал вид’дере Маре Равнареве, 0289    Јер за братом пошета госпоја. 0290    А кад Осман утира дората, 0291    На авлији добро јутро викну, 0292    Отприми му тридесет солдата, 0293    А бајрактар са дората фрци. 0294    А кад бајро угледа Ивана, 0295    Попушћа дору, па Ивану дојде, 0296    Јутро викну сину Равнареву, 0297    А Иван му Бога отпримио: 0298    „Да си здраво, Осман-бајрактару!“ 0299    Ал се Осман на дору окрену: 0300    „Нека те, доре, сам те Бог убио! 0301    Ал си налик на коња дората, 0302    На дората Осман-бајрактара! 0303    Ал ћу с тебе главу изгубити, 0304    Та Иване, слатки господине! 0305    Ово т’ Осман није бајрактару, 0306    Нег је ово Миле бајрактару 0307    Од Пожуја, града ћесарова, 0308    Гдје но стоје столи ћесарови 0309    Баш од оне цркве Деспотаче.“ 0310    Када чула Мара Равнарева, 0311    Потече бајри, па пољуби руку: 0312    „Јеси л’, Миле, здраво, побратиме? 0313    Је ли здраво по вашем Пожују, 0314    Хем господин од Пожуја бане, 0315    Хем по цркви бутум духовници?“ 0316    „ „Јесу здраво, Богом посестримо!“ “ 0317    Онда Мара брату полетила: 0318    „Иване брате драги од матере! 0319    Кад сам, брате, код Пожуја била, 0320    Умила нисам у цркву унићи: 0321    Така је добра црква Деспотача. 0322    Тај ме је Миле за руку узео, 0323    Прид свакога свео свештеника, 0324    Ја узела мису па месвесу. 0325    Па знаш, брате, мој Иване драги, 0326    Свуд ме Миле по цркви проводо, 0327    Свуд по цркви, па и покрај цркве. 0328    Ја сам тада њега побратила, 0329    Он је мени за братство примио.“ 0330    Кад чу Иван, тад му погрмио: 0331    „Не остај, Миле, мени, побратиме! 0332    Ово је у нас на турској граници: 0333    Таки је дорат Осман-бајрактара, 0334    Таки су брци Осман-бајрактара, 0335    Јер ме је тиро низ Јагодско равно, 0336    Низ Пученик шест пуних сахата, 0337    Печују кад сам војску поводио.“ 0338    Он Османа узе за десницу, 0339    Поведе га у ћемерли кулу, 0340    На свион га миндер посадио, 0341    Од вуне није, нег од перутине, 0342    Замаче се бајро до пушака. 0343    А подвикну дите Равнарево: 0344    „Маро, сестро од матере драга. 0345    Браћи својој ти понеси пића, 0346    Понес’ пића, да се напијемо!“ 0347    Мара с’ трже, носи ботурицу, 0348    Хем у руци чаше цаклењаче, 0349    Па им Мара сиде на скемлију, 0350    Њима пиће лива па додаје: 0351    Све Осману по по чаше лива, 0352    А Ивану по дви пуне даје, 0353    Иван пије конда га пролива. 0354    Њему Осман вели бајрактару: 0355    „Та Иване, дите Равнарево! 0356    Гди ти је ћаћа Равнар генералу?“ 0357    „ „Отишо је, побро, Коморхану 0358    На весеље коморханском бану, 0359    Ево сада пуна недиљица, 0360    Још ће бити дви пуне недиље. 0361    Бан проводи велико весеље, 0362    Жени сина, а крсти синовца.“ 0363    Кад то Осман чуо бајрактару: 0364    „Та Иване, мио побратиме, 0365    Ја сам момак, а ожењен нисам, 0366    Онде пуно има дивојака, 0367    Ја ћу, побро, Коморхану сићи, 0368    Не би л’ танких виђо Мађарица.“ 0369    Кад чу Иван, тад грлом подвикну: 0370    „Нејди, побро, не шали се главом! 0371    Онде ј’ ћаћа Равнар генералу, 0372    У њега је пенга Османова, 0373    Таки ј’ дорат Осман-бајрактара, 0374    А таки су брци Османови: 0375    Миле, нејди, изгубит ћеш главу!“ 0376    Кад чу Осман, тад грлом подвикну: 0377    „Та Иване, мио побратиме! 0378    Кад вам је Осман тако дотужио, 0379    Цекај ме овде још четири дана! 0380    Ево т’ вира Миле побратима: 0381    Пето јутро када нам осване, 0382    Овде ћу ти сићи у одају, 0383    Ја. ћу т’ главу снити Османову, 0384    Ја Османа ја довести жива, 0385    Па ће овде с тобом говорити, 0386    Вире ми, побро, у твојој одаји.“ 0387    Све се Иван из грохота смије, 0388    Пиће пије, канда га пролива, 0389    Све му сестра по дви пуне даје. 0390    А кад јој се Иван понапио: 0391    „Маро сестро од матере драга! 0392    Ја с’ напио, идем у одају, 0393    Ти опреми Милу побратима, 0394    Подај Мили стотину цекина, 0395    Јер ћ’ у Печуј ићи међу Турке, 0396    Не би ли се мого напојити, 0397    Избавит ми главу Османову.“ 0398    Мара рече: „Не старај се с тиме!“ 0399    Поведе га у другу одају, 0400    Она брата леже на миндеру, 0401    Па на врата браву набацила, 0402    Поврати се Осман-барјактару: 0403    „Та Османе бега Омербега! 0404    Малим теби твоја оста глава, 0405    Малим, куку, од брата Ивана!“ 0406    Онда Осман вели бајрактару: 0407    „ Јере, Маро, Богом посестримо?“ 0408    „ „Он је мача врго а под буча, 0409    Ја сам теби главу обранила. 0410    Већ Османе, бегов бајрактару! 0411    Је л’ ти беже здраво на Печују, 0412    Са шта бега од Печуја нејма, 0413    Османе бајро, за три годинице? 0414    Код мене је виру оставио 0415    Омербеже, да ће ме узети, 0416    А ја бегу, да ћу за њег поћи. 0417    Ал се ј’ беже другом оженио, 0418    Па ме не ће за љубу узети?“ “ 0419    Њојзи Осман тихо говорио: 0420    „Липа Маро Равнар-генерала! 0421    Омербег се није оженио. 0422    Док је тебе још на Пученику, 0423    Вире ми се оженити не ће, 0424    Јер је теби тврду виру дао, 0425    А ти бегу, да ћеш за њег поћи. 0426    Ван чуј, Маро Равнар-генерала! 0427    Сад сам, драга, дошо Пученику 0428    Тебе липу Мару уходити. 0429    Чекај мене још четири дана, 0430    Ето т’ вира Осман-бајрактара, 0431    Свести ћу ти. бега од Печуја 0432    Пето јутро овде на авлију.“ 0433    А кад чула Мара Равнарева, 0434    Трже с’ липа у другу одају, 0435    Изнесе му стотину дуката, 0436    Узе Осман, Мари проговара: 0437    „Липа Маро Равнар-генерала! 0438    Сад ја идем кули Пилиповој 0439    Видити Јелку, своју дивичицу, 0440    Повратит ћу дору Пученику 0441    Низ Јагодско, ако Бог да здравље 0442    Низ Јагодско до Печуја била 0443    Пораз твога бега Омербега.“ 0444    То јој рече. појаха дората, 0445    Испрати га Мара на авлију. 0446    Он окрену кули Пилиповој, 0447    На авлијнска врата ударио. 0448    Кад погледа бајро на авлију, 0449    На авлију вода доведена, 0450    Из ње бије за седам фискија, 0451    А код воде чаше позлаћене. 0452    Код воде су два бора зелена, 0453    Под њима је софа намишћена, 0454    На около шимшир-трабозани, 0455    А калајли жицом пофатани, 0456    По софи је прострта простирка, 0457    А по сриди свилени миндери, 0458    На шиљтету лежи маџарица. 0459    Како ј’ липа ноне опружила, 0460    Биле јој се ноне по шиљтету 0461    Баш ко груда пролитнога снига, 0462    По јастуку руке разбацила, 0463    Оби с’ руке биле у дивојке 0464    Баш ко крила у тице лабуда. 0465    Кад је Осман оком сагледао, 0466    У њег вишња-боја ударила, 0467    Дору куцну казан-узенђијом, 0468    Дорат цикну, па се покупио, 0469    Прве чавле код софе бацио. 0470    Осман јутро дивичици викну, 0471    Она прими, сиде на шиљтету: 0472    „Да си здраво, Осман-бајрактару! 0473    Који тебе врази донесоше, 0474    Које тебе довијаше виле?“ 0475    „ „Та Јелице, липа дивичице! 0476    Твоја ме је жеља доћерала.“ “ 0477    „Та Османе, иза горе сунце! 0478    Три пут си ми тврду виру дао, 0479    Моје јање, да ћеш ме узети, 0480    А ја теби, да ћу за те поћи. 0481    Ако ме сада ти понити не ћеш, 0482    Моја те вира сад на путу срила!“ 0483    Њојзи Осман вели бајрактару: 0484    „Е Јелице, бисерова грано, 0485    Необрата па неполомита! 0486    Де ме чекај још дана четири! 0487    Гдје т’ је ћаћа Пилип-генералу?“ 0488    „ „Отишо је шехер-Коморхану 0489    На весеље коморханском бану 0490    Ево сада пуна недиљица, 0491    Још ће бити дви пуне недиље.“ “ 0492    „Давор Јеле, бисерова грано! 0493    Ходи, драга, појд’ по Пученику, 0494    Па накупи тријес’ дивојака, 0495    Уфати ми коло на авлији, 0496    Пето јутро писму ’ш запивати, 0497    Ја ћу с тобом коло уфатити. 0498    Сад ја бегу одох и Печују, 0499    Омербега свог ћу свести Мари, 0500    Ето мене теби на авлију 0501    Пето јутро у рађање сунца.“ 0502    То рекоше, па се растадоше, 0503    А бајрактар окрену дората, 0504    Бајро јаше низ Пученик клети. 0505    Када бајро на Јагодско пријде. 0506    Већ му оде за заставу сунце. 0507    Дору јаше, а дори кидише 0508    Сву ноћке Осман камену Печују. 0509    Када бајро у Печуј дојаха 0510    Билој кули бега Омербега: 0511    Још два бега хладно пију пиће, 0512    Опазише Осман-бајрактара, 0513    Оба њему хожђелдију вичу. 0514    Њега пита беже Омербеже: 0515    „Јеси л’ Осман здраво бајрактару, 0516    Јеси л’ мени Мару уходио?“ 0517    „ „Беже, јесам, виру ти задајем, 0518    Липој Мари виру оставио. 0519    Да ћу те свести до дана четири 0520    Пето јутро на Пученик кули. 0521    Већ Омербег од нашег Печуја! 0522    Купи, беже, шес’ хиљад коњика, 0523    Све атлије, миздреклије сама. 0524    Ево т’ вира Осман-бајрактара: 0525    Сад три дана и три ноћи црне, 0526    Како санка боравио нисам, 0527    Већ ја кули идем и авлији 0528    Мало лећи, санак боравити, 0529    А ти купи, беже, коњанике 0530    До у јутру, док изајде сунце.“ 0531    Бег му рече: „Не старај се с тиме!“ 0532    А два бега на ноге скочише, 0533    Оба бега купе коњанике. 0534    Када Осман својој кули дојде, 0535    Дочека га на авлији мајка, 0536    Под њим старка уфати дората, 0537    Њојзи Осман вели бајрактару: 0538    „Давор стара на авлији нане! 0539    Немој мога доре распремати, 0540    Сутра ми ваља бајрака понити 0541    А пред нашим бегом Омербегом 0542    Пученику, кули Равнаревој.“ 0543    Оде Осман у халват-одају, 0544    Ал не снима своје ђеисије, 0545    Већ он у њој леже по миндеру. 0546    А стара му провађа дората, 0547    Устаче му арпу угрухату. 0548    Стара мати рано подранила, 0549    Па дората тимар учинила, 0550    Нахранила, ата напојила, 0551    Извела га, вода по авлији, 0552    А већ жарко искочило сунце, 0553    Пробудило Осман-бајрактара. 0554    Кад погледа Осман са пенџера: 0555    Сав му Печуј огријало сунце, 0556    Он погледа кули Омербега, 0557    Ал угледа шес’ хиљад коњика. 0558    Кад погледа бајро на авлију: 0559    Стара мати дели-дору вода, 0560    Осман сузе проли из очију, 0561    Узе бајрак бајро са чивије, 0562    Снесе бајрак до дората свога, 0563    Па удари бајрак на мерају. 0564    Кад бајрактар на дората фрци, 0565    Са дората бајрак ујагмио, 0566    Дору кита куцну од бајрака, 0567    Дорат цикну, па се покупио. 0568    Јадна мати од срца уздаше: 0569    „Та Османе једини у нане, 0570    Конда те нане већ видити не ће!“ 0571    Вид’ Османа, окрену дората 0572    А под кулу бега Омербега. 0573    Кад дотира црногривца свога. 0574    Са дората бегом салам викну, 0575    Оба бега салам отпримила: 0576    „Гдје с’ Османе, ако Бога знадеш! 0577    Окрећи, бајро, куд ћеш окрећати!“ 0578    Њима Осман рече бајрактару: 0579    „Знам, Омербег, куд ћу окрећати.“ 0580    Дигоше се два бега силена, 0581    Подигоше шест хиљад коњика, 0582    А пред њима Осман бајрактару: 0583    Вас дан јашу и сву ноћцу црну. 0584    Кад сиђоше до Рабе ледене, 0585    Пригазише Рабу на Клакарском, 0586    Окренуше низ Јагодско клето, 0587    А Јагодско огријало сунце. 0588    Када близо Пученику дошли, 0589    Тад подвикну Осман бајрактару 0590    Свог јамака Мују бајрактара: 0591    „Ово ј’ пето јутро освануло, 0592    Ја Ивану виру оставио, 0593    Да ћу му јутрос на Пученик доћи, 0594    Ја извести ја Османа жива, 0595    Ја изнити Османову главу, 0596    Ја с Иваном да ћу говорити. 0597    Ево ти, Мујо, бајрак од менека: 0598    Чувај бајрак, моју очевину! 0599    А Омербег, од Печуја главо, 0600    Ти примакни чету Пученику, 0601    Устави је, па на сунце гледај! 0602    Кад ти сунце будне на кушлуку. 0603    Појагмите с’ кули Равнаревој, 0604    Ја ћу вами кулу отворити 0605    И авлију Равнар-генерала.“ 0606    „ „Хајд’, Османе, то је брига моја!“ “ 0607    То рекоше, виш се растадоше. 0608    Осман бајро потира дората, 0609    Све с’ од њега пиња отискује, 0610    Угледа га дите Равнарево, 0611    На авлији на солдате викну: 0612    „Давор мојих тридесет солдата! 0613    Ето нами Миле бајрактара, 0614    Од Пожуја Миле побратима! 0615    Кад не гони он Османа жива, 0616    Бели носи Османову главу.“ 0617    Уђе Осман, добро јутро викну, 0618    Отприми му тридесет солдата, 0619    А Осман им са дората фрци, 0620    Дорату је дизгун забацио, 0621    Сам се дорат по авлији вода. 0622    А кад бајро уз мостове кули: 0623    Сиди Иван, дите Равнарево, 0624    Њему Осман добро јутро викну. 0625    Отприми Иван, а на ноге клиси: 0626    „Гдје си, Миле, од нашег Пожуја?“ 0627    „ „Ево ме, побро, драгом Богу фала!“ “ 0628    Иван сестру повикује Мару: 0629    „Понес’, ’сестро, пиће у одају!“ 0630    Упаде Мара Равнар-генерала, 0631    Она до три носи ботурице, 0632    А у руци чашу цаклењачу: 0633    Њима липа хладно лива пиће. 0634    Иван често гледа са пенџера. 0635    Када Иван једноч погледао, 0636    Он угледа испод куле биле, 0637    Гдје се њему јагме коњаници 0638    Управ кули Равнар-генерала, 0639    А пред њима бега Омербега 0640    На алату ка на горској вили, 0641    Ал не види Осман-бајрактара. 0642    Стаде вика Равнарева сина: 0643    „Еј солдати у мојој авлији, 0644    Претворите од авлије врата! 0645    Ето нама Печујана младих, 0646    А пред њима бега Орнербега.“ 0647    Кад то чуо Осман бајрактару: 0648    „Еј Иване, дите Равнарево! 0649    Ово ј’ пето јутро освануло, 0650    Јесам ли ти овде бесидио, 0651    Да ћу ти свести Осман-бајрактара. 0652    Ја његову ја донити главу, 0653    Па да ће јутрос с тобом говорити? 0654    Ово ј’ Осман, што с тобом говори, 0655    Немој рећи, да сам преварио!“ 0656    Иван скочи, да мача ујагми, 0657    Осман прије сабљу извадио, 0658    Па удари сина Равнарева. 0659    На авлији с’ огањ приломио, 0660    Јер удари беже на авлију. 0661    У авлији дочекаш’ солдати; 0662    А док Осман спаде низ мостове, 0663    Намах фрци на дората свога, 0664    Па погуби дванаес’ солдата, 0665    Од авлије отворио врата. 0666    Кад упаде беже у авлију, 0667    Осман бајро викну Омербега: 0668    „Та Омербег од нашег Печуја! 0669    Роби кулу, а ватром не пали: 0670    Ти се немој главом пошалити, 0671    Јер је Равнар још код Коморхана, 0672    Прије б’ наске сишо на Јагодско, 0673    Мого би нам ставити бусију; 0674    А ја кули идем Пилиповој 0675    Пораз Јеле Пилип-генерала.“ 0676    А подвикну Мују бајрактара: 0677    „Побратиме, Мујо бајрактара, 0678    Дај ми сада бајрак-очевину! 0679    Давор мојих тријес’ побратима, 0680    Хајте са мном кули Пилиповој!“ 0681    Када Осман бајрак ујагмио, 0682    Бајро с’ ату пови по перчину, 0683    А уз њега тријес’ коњаника. 0684    Док допаде на халват-авлију, 0685    Ал му Јеле коло уфатила, 0686    Игра код ње тријес’ дивојака. 0687    Упаде Осман у халват-авлију: 0688    На авлији бајрак ударио, 0689    У дивно се коло уфатио, 0690    А до њега Мујо бајрактару. 0691    Мало дикле коло окренуле 0692    И у колу писму запивале. 0693    Осман викну конда се помами: 0694    „Дедер, браћо, да сад походимо!“ 0695    Сваки липу поведе дивојку: 0696    Осман Јелу Пилип-генерала, 0697    Побигоше побре од авлије, 0698    Плахо ате гоне низ Пученик. 0699    Угледаше бега Омербега 0700    И код њега шес’ хиљад коњика. 0701    Окрену се Осман бајрактару: 0702    Ал се пуши кула Равнарева. 0703    Допаде Осман, Омербега викну: 0704    „Јер упали кулу Равнареву?“ 0705    „ „Не знам, бајро, ко је упалио!“ “ 0706    „Сад ћеш чути, што ти чуо ниси.“ 0707    Истом с’ бајро с бегом приговара, 0708    А на кули тргли мужарови, 0709    Оде јека шехер-Коморхану. 0710    А кад чуо Равнар генералу, 0711    Потече побри бану коморханском: 0712    „Побратиме, коморхански бане, 0713    Дај дер мени од себе шицаре!“ 0714    Он му даде дванаес’ хиљада. 0715    Намах Равнар фрци на риђана, 0716    А потира силовиту војску, 0717    Прије бега на Јагодско сиде 0718    Липо ладној Раби до Клакарског, 0719    А Омербег јаше низ Јагодско. 0720    Кад угледа беже Омербеже, 0721    Гдје се игра помаман риђане, 0722    Риђан маман Равнар-генерала, 0723    Тад Омербег на Османа викну: 0724    „Вид’ дер, сине, Осман-бајрактару!“ 0725    „„Видим, беже, бајре не желио! 0726    Јесам ли ти, беже, говорио, 0727    Да не палиш куле Равнареве?“ “ 0728    Бег притира помамна алата, 0729    Са алата из све главе виче: 0730    „Чија ј’ војска, чија ли управа?“ 0731    Њега Равнар виче генералу: 0732    „Та Омербег од турског Печуја! 0733    Ово ј’ војска Равнар-генерала, 0734    Моја војска и моја управа: 0735    Ван Омербег од турског Печуја! 0736    Јеси л’ трчо мојој кули билој, 0737    Јеси л’ моју Мара уфатио, 0738    Мог Ивана главом раставио? 0739    Проћи не ћеш ни плина провести 0740    Сад брез рана ја брез мртвих глава.“ 0741    Тад Омербег одјаха алата, 0742    Оба бега чадор разапела, 0743    А Омербег сузама пролива: 0744    „Османе бајро, ја што ћемо сада?“ 0745    „ „Муч’, Омербег, једна женска главо! 0746    Није с’ тако лако оженити 0747    ’Наком Маром Равнар-генерала! 0748    Ваља, беже, ћорду крвавити 0749    Хем десницу до рамена руку! 0750    Ван Омербег, од тог фајде нејма, 0751    Од ударца још нам вакта нејма, 0752    Ово ј’ жарко на приходу сунце, 0753    Већ ћемо овде конак учинити, 0754    Па у јутро рано ударити.“ 0755    Свако туде ата одјахао, 0756    Водају се ати празовити, 0757    А тавна се уноћала ноћца. 0758    Два бега сву ноћ сана не имали, 0759    Чувају се и код њих коњици. 0760    А кад жарко већ изајде сунце, 0761    Онда Осман викну бајрактару: 0762    „Та Омербег од нашег Печуја! 0763    Ово нам је вакат ударати. 0764    Дедер бирај тријест ихтијара, 0765    Нек чувају робље и чадора, 0766    А ми ћемо, беже, ударати.“ 0767    Дигоше се два бега силовна, 0768    Набираше тријест ихтијара, 0769    Оставише код чадора била, 0770    Ихтијари сабље повадише, 0771    Сваки пушку у мерају баци, 0772    Па чувају и робље и плина, 0773    А Омербег из све главе викну: 0774    „Дицо моја, моји соколови, 0775    Халал’те се један код другога! 0776    Ово данас ваља умирати.“ 0777    Наприд пође Осман бајрактару, 0778    Дорату се пови по перчину. 0779    На њега се огањ отиснуо, 0780    А ситан се огањ приломио, 0781    Јагодско конда у абез окрену: 0782    Пуца пушка, никад не патише, 0783    Ћорда сива, а крв се пролива; 0784    А све тријес гледа ихтијара. 0785    Сиња пала магла по Јагодском, 0786    Не виђа се од мене до тебе, 0787    Није магла, што је од године, 0788    Већ од брза праха и олова, 0789    А од душе коњске и инсанске. 0790    Јер се душе диле на Јагодском, 0791    А из магле све ати излићу, 0792    Крвави ати, а брез сахибија: 0793    С тог ће млога закукати нане, 0794    Вирна љуба у род одшетати. 0795    Вид’дер бахта бега печујскога! 0796    У њега је шес’ хиљад коњика, 0797    Све атлије, сама миздреклије, 0798    А Јагодско с’ равно пригодило, 0799    Истргоше глиде на седмеро. 0800    Џењак био, па се разметнуо, 0801    По разбоју два бега ходају, 0802    Искупљају мртве и рањене. 0803    Сиња магла пала по Јагодском, 0804    А бег вије и Османа тражи, 0805    Нема њега ни жива ни мртва. 0806    Кад се магла диже Коморхану, 0807    Бег угледа бајрина дората, 0808    Код дората зелена бајрака, 0809    Бег притира косата алата, 0810    Ал угледа Осман-бајрактара, 0811    Гдје он јечи код дората свога, 0812    У руци му глава Равнарева. 0813    Равнар јандал лежи код риђана, 0814    А завија беже Омербеже, 0815    Он Османа све крвава љуби: 0816    „Мореш ли, бајро, ране приболити?“ 0817    „ „Муч’, Омербег од нашег Печуја! 0818    Од ’ваких се рана не прибаља. 0819    Већ подигни бајрак на дората, 0820    Забаци дизгун ти дорату моме, 0821    А и своме косату алату, 0822    Узми мене на плећа јуначка, 0823    Носидер ме до чадора била!“ 0824    Тад Омербег до дората дојде, 0825    Забаци дизгун, а бајрак подиже, 0826    Бајрактара на плећа узео, 0827    Донесе га до чадора била. 0828    Кад крвава метну код чадора, 0829    Али цикну Јелица дивојка: 0830    „Јадна ти сам, сриће худе ти сам!“ 0831    Видидере два бега силовна! 0832    Јадне своје копају шехите. 0833    По Јагодском кад их покопаше, 0834    Тад рањеним сале поградише 0835    На два коња и копља четири, 0836    И Осману сале намистили, 0837    Више главе бајрак подигоше. 0838    Два ти бега војску подигнули, 0839    Тихо јашу, носе рањенике, 0840    Рањеници јече по салама, 0841    Ал их беже ни да гледа не ће, 0842    Само Османа гледа бајрактара. 0843    Бегу више кад би ићиндија, 0844    Њега Осман викну бајрактару: 0845    „Спушти мене на траву зелену, 0846    Сад је мени суђен данак дошо, 0847    Вире ми, беже, и вакат умрли.“ 0848    Кад чу беже, цикну код носила, 0849    Он Османа сними са носила, 0850    Повали га на трави мераји, 0851    А бајрактар бегу бесидио: 0852    „Бег Омербег од нашег Печуја! 0853    Тако ти, беже, дина и курана, 0854    Мени ваља свијет проминити. 0855    Ја не жалим, што ћу умирати, 0856    Нег ми оста самохрана нане. 0857    Већ по Бога брате Омербеже! 0858    Ти са мене сними ђеисију, 0859    Не вод’ доре кули ни матери, 0860    Море нане сузама пролити, 0861    На те јој се жао учинити. 0862    Већ ћеш мене на сале дигнути, 0863    Носи мене до нашег Печуја, 0864    Укопај ме у бостану башчи, 0865    Нек ме нане гледа са пенџера, 0866    Јер већ сина нема никакога. 0867    Још Омербег, тако ти курана! 0868    Води, беже, обидве дивојке, 0869    Води обе, па се жени с њима! 0870    Кад ти и пир и весеље пројде, 0871    Хајде онда мојој кули билој, 0872    Одведи ми ти од куле мајку! 0873    Немој, беже, тако ти курана, 0874    Да ми с’ мајка по Печују скита, 0875    Доведи је својој кули билој, 0876    Ти је ради смрти дохранити 0877    Раз хатора свога бајрактара!" 0878    То му рече, па испушћа душу, 0879    А бег цикну код свог бајрактара. 0880    Бег на сале бајру подигнуо, 0881    Покрио га дугмали доламом, 0882    Дорат му се игра за носили, 0883    Сва му хаша крви искаљата. 0884    Кад се беже помоли Печују, 0885    Угледа нане Осман-бајрактара, 0886    Гдје носила иду у напритку, 0887    Прид носили бајрак угледала, 0888    За носили с’ дорат заиграва, 0889    Сва му хаша крви искаљата, 0890    Ату грива у крви огризла, 0891    Па потече нене низ авлију. 0892    Кад прид чету и бега изиде, 0893    Два јој бега турски салам дала, 0894    А старка им салам отпримила. 0895    Онда њима нене бесидила: 0896    „Јесте л’ здраво, два бега силовна, 0897    Јесте л’, бези, добро задобили?“ 0898    Беже цикну, а нену подвикну: 0899    „Јесмо, нене, добро задобили. 0900    Ал изгубих Осман-бајрактара.“ 0901    „ „Та Омербег, моје дите драго! 0902    И то је, сине, халик наредио. 0903    Курбани се раз бајрама хране, 0904    Мајке синке раз такога данка. 0905    Устави ми мог Османа сина. 0906    Да ја видим једињка Османа; 0907    Јер када сам родила Османа, 0908    Печујкиње биле на бабинах, 0909    Свака ј’ рекла, мушко сам родила, 0910    Да још видим једињка Османа: 0911    Је ли Осман мушки погинуо, 0912    Ал је, беже, женски погинуо.“ 0913    Бег устави бајру и носила, 0914    Откри старка с Османа, доламу, 0915    Разапе му пуца на прсима, 0916    Ал на њему дваес’ грдних рана. 0917    Дваес’ рана од дваес’ пушака, 0918    Свака га је сприда ударила. 0919    Кад му нане ране угледала, 0920    На њега се мртва насмијала, 0921    Њега мртва три пут пољубила: 0922    „Халал ти, сине, што сам те родила, 0923    Тако ти, беже, дина и курана! 0924    Кад сам ’ваког потхранила синка, 0925    Понес’ ми га у бостан у башчу, 0926    Укопај га у бостану башчи, 0927    Да га гледам вавик са пенџера, 0928    Свако ћу га јутро погледати, 0929    Свако му јутро рахмет остављати.“ 0930    Омербегу сузе ударише: 0931    Сврати дору у президе своје, 0932    Сврати кули оби дивичице. 0933    Са Османа сними ђеисију, 0934    Понесоше њега на носилих, 0935    Опремише Осман-бајрактара, 0936    Опремише, липо укопаше, 0937    Укопаше у бостану башчи, 0938    Сви Осману рахмет оставише, 0939    Отален се они повратише. 0940    Кад Омербег својој кули дојде, 0941    Сватови му око куле биле, 0942    Све ходају, а коње водају, 0943    Рањенике шаљу домовини. 0944    Видидере бега Печујскога! 0945    Радна му нане потурчи дивојке, 0946    Па с’ Омербег с њима оженио, 0947    Код Печуја проводи весеље, 0948    Мање није нег пуну недиљу. 0949    А кад њему све весеље пројде, 0950    Он окрену кули Османовој, 0951    Доведе стару Османову нану, 0952    Код своје је на миндер посади, 0953    Па подвикну беже Омербеже: 0954    „Слушкиње моје, не шал’те се главом! 0955    Боље двор’те Османову нану, 0956    Него моју по рођењу мајку, 0957    Јер је оно самохрана мајка, 0958    Ја ћу старку смрти дохранити 0959    Раз хатора Осман-бајрактара. 0960    Ево вам вира, четири слушкиње. 0961    Да б’ се на вас нане потужила: 0962    Мртвом ћу вам говорити главом.“ 0963    Бег је старку смрти дохранио 0964    Раз хатора мртва Османова. 0965    Док је нене свијет проминила, 0966    Све јој добро код тог бега било.